Antigonja, đava je gonja

(tragedija s pjevanjem u 11 slika kao stanje duha)

(Na dnu pozornice dvije pletilje odjevene u seosku crnu odjeću s crnim marama preko glave, imaju pletivo u rukama, ispred njih stolica, kada govore, dignu glavu, kada šute, spuste glavu tako da im se lice gotovo ne vidi, stalno pletu. Na pozornicu ulazi Euritka i gura karijolu, u karijoli sin Hamonde razvaljen, spava, Euritka mrmlja, pjeva neku pjesmicu, uspavanku, odvuče karijolu na desnu stranu pozornice, okrene je prema publici i sklupča se pored nje i spava. Na pozornicu ulazi don Terezije s raspelom u ruci, ističe mu se spolni organ, ide prema publici, klekne i govori, što će ponavljati tijekom cijele predstave, spusti glavu i šapuće molitvu.)

Don Terezije: Moj grijeh, moj grijeh, moj preveliki grijeh! (Pritom se udara u prsa.) Bože, pomozi!

(Pletilja krenu prema publici, pletu, pjevaju i govore.)

Pletilja 1. (pjeva): O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Nesritna Jokanasta, sestra Kreontova, tako mi svetoga Boga, rodla kopilad

Edpa sina svoga, mudra Eteokla i Polnka šonju, kukavnu Izmenu i ludastu Antigonju.

Pletilja 1.: Kad je doznala da ju je rođeni sin po postelji naganja i dicu joj pravija, oj prokleti naš seoski živote, obisila se Jokanasta da ne bude sramote.

Pletilja 2.: Unda Edp iskopa sebi oči i umra ka slipi slipac.

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Unda Kreonte rišija se muke i uzeja stvar u svoje ruke, i proglasija se poglavarom seoske vlade, uvatija se teška posla, sve šta vidi to ukrade.

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Za glavnog ministra seoske vlade postavi lopova Eteokla, a razbaštini poštenoga Polnka šonju, kukavnu Izmenu i ludastu Antigonju. Kreonte, genije od lopovluka, svugdi se zavukla njegova ruka, stalno poslovno nešta smišlja i nikada ne spava, uspostavija on i svoje poduzeće za prodaju krava.

Pletilja 1.: O Tebuša, moje selo ravno, takva čuda ne vidjesmo davno. U Birtiji kod lude Kate, pobili se Eteoklo i Polink, to sigurno znate. Unda Kreonte naredija don Tereziji da se Eteoklo blagoslovi i pokopa, a Polnk da se ostavi psima da ga izgrizu bez blagoslova i bez popa.

Pletilja 2.: I Kreonte sastavi zakon, ko pokopa Polnka, ne gine mu štala pa neka tamo crkava od smrada.

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Evo stiže uplakana Antigonja kada je đavo gonja. (Vraćaju se na početni položaj).

(Upada Antigonja, odjevena u seosku odjeću sa šarenom maramom preko glave, vuče lopatu za sobom, sva je nervozna i u žurbi.)

Antigonja: Viđe ih, svrake kusave, ja ne znam di mi je guzca a di glava, jadna mi majka, a one sve znaju, tko s kim kada i di, sprida ili straga, ko je u selu našem Tebuši peder a ko nije, s kojom naš župnik don Terezije vraga naganja, a s kojom litaniju pripovida, e svukud te svrake zabadaju nosnu. Plette, plette, nećete dugo, vrag vas odnija tako blesave. A di je una moja sestretna, nigdi je nema kada mi triba. Sigurno baza po selu i traži kakvog mudonju da je oplete. Izmena, Izmena, di si, vrag ti srići odnija, Izmena, nesritno dite materno, dolaz vamo. Izmena!

(Utrči Izmena, oblači se, zakopčava, slično odjevena kao i Antigonja, šarena marama preko glave, svi govore glasno kao da se deru, kao da se dozivaju s brda na brdo.)

Izmena (pjeva prema publici, jedna i druga su više okrenute prema publici iaoko komuniciraju jedna s drugom): Jen, dva, tri, po selu se šapuće da si mene varao, da si s drugom spavao, a ja mala vragolanka, ljubla te bez prestanka! … (Obraća se Antigonji.) A šta se drečiš kada ti je izgorla juva.

Antigonja: A di si bila, nesritnice?

Izmena: Bob sam tribila za večeru. Štaš ist ako se ja ne suspregnem, moram bob otribiti i malo ubacit slanine da zarumeni. nema mesa, nema mlika, krave nam otea naš dobri ujkan. On te brzo riši muke, sve ti ukrade pa nemaš više nikakvih problema, čudo od čovika. Šta si me tribovala?

Antigonja: Oš mi pomoć?

Izmena: A šta ću ti pomoć, obući se znaš, a uskoro će te skidati od ujkana Kreontea ludi sin Hamonda, pa ti i nemaš nekih velikih problema. Za razliku od mene koja sam još ko od matere rođena, divica od glave do pete, i ne dam nikom da me takne.

Antigonja: Jes divica ka i naša krava Rumenjača što se pet puta otelila. Oš mi pomoć, pitam ja tebe.

Izmena: A pitaj.

Antigonja: Izmena ne budali, pitam te lipo ka rođenu sestru. Oš mi pomoć?

Izmena: Evo oću, a sad me pusti bob tribiti.

Antigonja: Oš mi pomoć, pitam ja tebe.

Izmena: E neću ti pomoć. Antigonja, Antigonja, đava te gonja, da te gonja, nisi ti sva pri sebi, pa sam ti rekla da oću. Ajde reci di gori pa da idem za poslom.

Antigonja: Moraš mi pomoć brata Polnka blagoslovit i svetom vodicom prolit pa pokopat. Don Terezije je reka da se on u to neće pačat jer je tako naredija onaj naš ludi ujkan Kreonte. A to ti je njemu kada mu je Bog s neba zada direktivu.

Izmena: Antigonja, Antigonja, đava te gonja, ti nis normalna. Pa ujkan Kreonte je naredija da se oni, koji to učine, u štalu s kravama zatvore, a to ti je gore nego da te ubije. Ja taj smrad ne bi mogla izdržati ni pet minuta.

Antigonja: Ionako ćemo skoro svi u ovemu smradu krepati. Lipo te pitam, oš mi pomoć brata saraniti?

Izmena: Neću ti pomoći jerbo me je gore straj smrdljive štale nego vrata paklenih.

Antigonja: E jes kukavca, kukavna će ti dica biti.

Izmena: A ti si luda ka ona naša mater što se sa svojim sinom Edpom naganjala, bolje bi joj bilo da se isprdila u prašnu nego što je nas okotila.

Antigonja: Ne diraj mi se u mater. Je bila kurvetna, neću reć, ali bila nam je mater!

Izmena: A kada je tako, prodivani ti meni šta je nama bija Edp, otac ili stric, a šta smo mi njemu, ćere, sestre ili nećaknje, ajde rec kad si tako pametna.

Antigonja: Mi smo njemu dica njegova jer nas je on napravija, poštuj oca svoga jedinoga, nego poštuj ti i brata svoga, oš mi pomoć ga zakopat, ne morem se sama toga posla uvatiti. Svetu vodicu sam ukrala onom našem niš od koristi župniku vjetrgonji, lopatu imam, ali snage nemam, triba tu cilu noć kopati.

Izmena: Ne srljaj, Antigonja, đavo te gonja. Rekla sam da neću, ja sam jadnica i smrad štale ne mogu podnositi nikako. Ubij me nama, ali u štalu me ne zatvaraj.

Antigonja: E finoga nosa, kada si se zadnji put oprala, koliko se sićam za Badnjak.

Izmena: Jesam i za Svi Svete ako te zanima.

Antigonja: Ajde gonjaj, tribi bob i sprem večeru, a ja idem brata Polnka blagosloviti i zakopati pa neka me ubije smrad štale. Ja svog brata Polnka poštujem i ljubim ka čovka, ka šta sam ljubila i brata Eteokla, ka čovka i druga svoga. ja sam spravljena i rojena za ljubav, a ne ka ovi ludi svit za zajebanciju. Gonjaj kukavco kukavna! (Odlaze sa scene.)

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Cilu noć je Antigonja lopatom zemlju naganjala, svetom vodicom brata Polnka blagoslovila pa ga u miru Božjem i pokopala.

Pletilja 1.: U poslu je bila pa nije ni vidila da je prati sjena Drota, seoskog žbira i policjota.

Pletilja 2.: Evo zora bijela, svanulo i jutro iznad našeg sela, ide Kreonte i ko slavuj piva.

(Ulazi Kreont, pun zlata, seosko odijelo, razdrljena prsa, čačkalica u ustima, rukavom briše nos, ponaša se kraljevski, ali na primitivan, seoski način, jedan prst u uhu dok pjeva Iza njega odmah stoji Drot Policjot kao sjena i kao tjelesni čuvar, pomalo se gega, pijan je, izvlači iz đepa flašu ili je drži u ruci i svako malo nategne.)

Kreonte (pjeva): Da je meni malo više u prstima snage, bilo bi mojoj maloj seksa priko glave,oooooj! (Sjedne.) Babetne, pod noge.

Pletilja 1. (Pletilje kleknu ispred njega, on digne noge na njih, one i dalje pletu): O prokleti naš seoski živote!

Pletilja 2.: O jebote, ubijmo se da ne bude sramote!

Kreonte: Pope dolaz vamo da ti ja misu ispripovidim.

Don Terezije (udara se u prsa): O Bože, oprosti grijehe naše! (Ustaje, užurbano prilazi Kreontu, izgleda skrušeno, molitvenik u džepu i veliki križ u ruci, ljubi mu ruku ). Ljubim ruke, gospodaru.

Kreonte: Pope, ti pameti nemaš kolko ni naš tovar što je sebi nogu polomija. Drž zaštitu, (daje mu prezervativ) neću ja tvoju kopilad po selu raniti. I ne čini mi više take pizdarije.

Don Terezije: Fala. Bog mi je svidok, nemrem se suspregnuti. O Bože, sila je to đavolja! Kad te malo bolje zagledam, Kreonte, sve mi nalikuješ na našega lipoga i dragoga nadbiskupa, a divaniš ka kardinal.

Kreonte: Pušćaj ti nadbiskupe i kardinale, drž se ti mene, krvi mi Isukrstove, bit će para, pope. Pšenca je zasađena, a žito prodano, krave se otelile. Ono iz Kartasa smo uvalili državnoj blagajni pa neka se oni jebu što će s robom kojoj je isteka rok. Omastit će se i tvoj brk, šta si se ukipija. Šta te muči?

Don Terezije: Ne znam kako bi ti reka…

Kreonte: A Boga ti, na naški.

Don Terezije (plašljivo): Polnk je noćas pokopan.

Kreonte (iznenađeno, gurne Pletilje, one na podu, ali i dalje pletu, Kreonte ustane i zauzme prijeteći stav): Pokopan, a jadna mu majka ko se u to pripetava, krvi mi Isusove, smrad štale će ga izisti. A kako ti pope znaš da je pokopan?

Don Terezije: Čuja sam.

Kreonte: Čuja si ti vraga crnoga. Tako mi krvi Isove, pa jesam ti reka, pope, da ćeš u štalu ako se tega posla uvatiš. Ma jesi li ti popizdija kada si to učinija?

Don Terezije: Nisam ja, tako mi Boga svemogućega. Znam ja šta je zakon i ne bi se ja u to pača, ja poštujem nebeske i zemaljske zakone.

Kreonte: A nego tko je, ako nisi ti.

Don Terezije: Nisam ni kopa ni blagoslovija, tako mi svega. Eno, udovca Stojanka more posvidočiti da sam noćas bija zauzet oživljavanjem a ne pokapanjem. Policjot Drot zna ko je, on je pratija noćna događanja kako si mu i naredija. Pa neka ti on reče, ja ću mučat. Ja sam da Bogu zavjet da neću svete tajne odavat.

Kreonte (sjedne ponovno): Policjote Drote, dolaz vamo da ti kosti pobrojim, nauživat ćeš se ti meni mirisa štale dok ti dušnik na nos ne izleti. Davaj raport il u štalu gonjaj.

(Drot je stajao iza njega, dolazi ispred njega, pokušava stati u stavu mirno, ali se gega i ne može nikako to izvesti, muca kao pijanac, odjeven na policijski, pomalo je prestrašen, ali se i smijulji lukavo, seoski lukavac i pijanac.)

Drot: Care, Kreonte, na službu pripravan. Ne zatvaraj me u štalu, ja prdija nisam, a Boga mi, nisam ni smrdija.

Kreonte: Šta se treseš, da ti ne bi šta iz gaća ispalo. Divani ti meni šta je bilo jerbo te štala čeka.

Drot: Kako mi je dana tvoja direktiva, čim je zamračilo, skupija sam se i škiljio na Polnka nesretnika.

Kreonte: I šta si vidija, ko je blagoslivlja, ko kopa, a ko pokapa.

Drot: Ma unda mi prigustilo pa sam iša iza grma srat, pa mi bilo lipa kad sam se ispraznija, uvatila me mala snaga pa sam zakunja, svete mi neđelje, nije bilo namjerno.

Kreonte: A nesritniče i prokletniče, krvi mi Isove u štalu ću ja s tobom pa tamo crkni.

Drot: E stante, care, pomalo, neće pobić cura ako je već legla i noge raširla. Nije još litanija gotova kada je pop još uvik na oltaru. U neko doba me probudlo naricanje. Prenu sam se, da se nije Polnk iz mrtvih diga, a ono tamo Antigonja, đava je gonja da je gonja.

Kreonte: Antigonja, a di ju je vrag gonja, da ju gonja. Krvi mi Isove, zakračunat ću je u štalu pa neka tamo smišlja ludorije. Drote dovedi Antigonju da je priupitam za zdravlje.

Don Terezije: O Bože, spasi nas, ko će ostati ako ti budeš sudio.

Kreonte (ustane, zagrli popa): Ajde, pope, ne seri, a ti Drote gonjaj. Ja i pop ćemo nešto dotad zapivati. Pope, ja pivam a ti pripivaj. Mala moja iz Donjega Muća, ledina je ladna a postelja vruća, oooooj! (U zanosu pjesme baci par kuna pod noge prema Pletiljama, one ih pokupe s poda, gurajući se, strpaju kune u džep i vrate se na početni položaj, sve se to događa dok oni pjevaju). Mala moja bilo bi čudesa da ti meni dadneš malo mesa, ooooooj! (Kreonte se izvali na stolicu).

Don Terezije: Oooooj!

(Drot ponosno dovodi Antigonju i gurne ju pod Kreontove noge, Kreonte u to vrijeme sjedi na stolici kao kralj na seoski način, raširenih nogu.)

Kreonte: A di si prije stiga Drote, kada si na mlazni pogon. Nismo pošteno ni zapivali.

Ajde Antigonja, reci po duši šta si noću po selu bazala.

Antigonja: Nisam je po selu bazala, nego sam cilu noć Polnka pokapala. Sretna san sada i mirna, iako me mišići bole kada sam cilu njivu uzorala.

Kreonte: A nesritnice, za sina si mi se uskoro tribala udati. Antigonja, Antigonja, di te đava u crnu jamu gonja. Ali zakon je zakon, neka bude kako zakon napovida. U štalu ću te zatvoriti da od smrada ugineš u cvitu mladosti.

Antigonja: Ja za ljubav sam stvorena i prije ćeš ti, ujkane, od smrada u kojem živiš uginut, jer kada mene smrad štale udavi, ja živit ću u nebesima, a tebi ni ovdje ni gore spasa nema, smrad si od čovika i smradom si se okružija, smradom si se i nakitija.

Kreonte: Vidi nesretnice kako prkosi i još se svojim bezakonjem hvali. A ne zna da najtvrđe željezo u kovača najprvo puca. Drote, vodi je u štalu međ krave, tamo će i crknuti. Il od smrada il od gladi. Spasa njojzi nema.

Antigonja: Ujkane, meni tebe žao, ali ima i Boga iznad tebe i tvoga Boga, a taj sve vidi i bilježi ka naš seoski ćato. Jadna ti majka kada ti račun ispostavi za sve šta si popija i pokusa. (Drot je odvodi.)

Kreonte: Ja ti nju, pope, ništa ne razumim, ja nju u štalu gonjam, a ona meni da je smrad ovdi oko mene. Šta se tebi, pope, čini, je li ona malo šuk šuk šuknuta.

Don Terezije: Je malo, spominje neka dva Boga, a to je protiv svih crkvenih zakona nisu njojzi sve daske na broju. Mislija sam moglo se oprostiti, i Isus je tako naredija.

Kreonte: Tako mi krvi Isove, pope, baljezgaš ti pa baljezgaš. Zakon je zakon i tako mora biti. Di bi naše selo Tebuša stiglo kada se zakon ne bi poštiva. Da te čuje, tebe bi i Isus pozva na odgovornost i da bi ti ukor pa ne bi više seoske udovce naganja.

(Kao luda uleti Izmena, sva izbezumljena, za njom dotrči Drot, tetura, totalno je pijan, puno pijaniji nego na početku.)

Izmena: Ujkane, ujkane, šta si učinija, nevinu si u štalu zatvorija. Ja sam Polnka zakopala, vid mi ruke, sami žuljevi, a ispod noktiju crna zemlja. Oslobađaj Antigonju i mene u štalu zatvaraj ako si čovik.

Drot: Trča sam za njom, svete mi neđelje, ali ona ko vitar, kroz poludila, jurca po cilom selu i viče da si, care, zločin počinija i da si joj sestru omađija pa ubija.

Izmena: Puščaj Antigonju, a mene u štalu zatvaraj ako si čovik.

Kreonte: Luda li dica još luđeg oca.

Drot: Ja bi njih sve potamanija.

Don Terezije: Neće oni raja viditi, paklena vrata se njima otvaraju. Bog je njih prokleo.

Izmena: Pope, ne seri. Ujkane, puščaj Antigonju, a mene u štalu zatvaraj ako si čovik.

Kreonte: Evo još jedne nesritnice od roda Edpovog što je rođenu mater nateza. Idemo pred štalu da vidimo što će Antigonja po tom pitanju divaniti. Il ti Izmena il ona luda Antigonja, noćas ćete, umisto na kušinu, krvi mi Isove, u kravljoj balegi glavu namištati.

Drot: Ajde, nesritnice, gonjaj ispred nas da te mi priupitamo za zdravlje.

Kreonte: Ajmo mi jednu zapivati. Ajde, pope, ti jednu povedi. (Prema publici).

Don Terezija: Svake noći idem spati, Boga svoga moga zvati, Bog će meni dobro dati, oooooj!

Kreonte: Ooooooj! Dobre pisme, onako psihički i vjerski, svaka ti dala, pope.

(Odlaze sa scene.)

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Došli oni pred štalu ka inspekcija, od smrada morali su na kamen sisti, a

unutra Antigonja u polusvisti, ne more od smrada ni piti ni isti.

Pletilja 1.: Izmena se rasplakala i ujkana Kreonta noktima napala, Drot policjot skočio, kolac na njoj slomio pa joj i nogu polomio.

Pletilja 2.: Crni oblaci se nad Tebušom svili, Antigonja se guši, a Izmena cvili.

Pletilja 1.: O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno.

Pletilja 2.: Uto se Kreontov ludi sin Hemonde za prosidbu sprema, mater Euritka ga oblači jer on velike pameti nema.

Pletilja 1.: Evo ih stižu, Kreonta traže, ko kaže da nisu blentavi, taj laže.

(Bude se Euritka i Hemonde, ona ga zakopčava, gura karijolu ispred sebe, ona je odjevena seljački sa šarenom maramom oko glave, hoda široko i stalno briše nos rukavom i šmrče, on je odjeven jadno i zakrpano, oko ušiju i glave mu je zavezana krpa, stalno kopa nos, izgleda potpuno retardirano s malo isplaženim jezikom, Euritka okrene karijolu prema publici i sjedne na stolicu.)

Hemonde: Mamo, a zašto ja moram ovo oko glave stalno nosati.

Euritka: Nesrićo materina, da ne poletiš. Ko bi te unda uvatija, mora bi ti otac kakav elikopter nabavit.

Hemonde: A letit. (Maše rukama, izgleda totalno retardirano). Misliš ka tica. Ja bi volija letit ka tica, pa bi nama odletija do Špire Guzobada u Pletuši Donjoj, on ti tamo ima pleje stejšene, i on meni divani da tu u toj kutji ima svakakva čudesa, a sve na botune, pritisneš botun, a ono oživi čovika kada ga Isus iz mrtvih diga, govori Špiro Guzobad.

Euritka: Šut, nesrćo materna, Špiro Guzobad je peder, to on tebe mami na te pleje stejšene kako bi te opleo sa svih strana, a jadna bi ti onda bila majka. Tako ti on vabi dicu po selima pa ih onda zguza sredi junački.

Hemonde: A on meni nije reka da je peder, nego da je Špiro od onih Guzobada iz Pletuše Donje.

Euritka: Vidija bi ti Boga svoga i sve svece kada bi te uvatija Špiro od onih Guzobada, a ne pleje stejšene.

Hemonde: A di je naš ćaća, čuja sam ga jutros kako piva i popiva, al mu sliku nisam vidija.

Euritka: Biće iša Antigonju zaprosit. Sad će on, samo šta nije. Da je pametan koliko zna krasti, di bi mu kraj bija, bija bi on i akademik. I nikada ne skidaj tu krpu oko glave jerbo bi mi moga nazebst, a unda bi izgubila i sina i druga.

(Dolaze Kreonte i don Terezije.)

Kreonte: Ajde ženetno, diž se da gazda sidne.

Euritka: Jesi prosija Antigonju?

Kreonte: Prosija san vraga crnoga. Šta ste blenuli, nema ništa od vinčanja, eno van vaša luda nevista crkava u štali od smrada.

Euritka: Šta to blebećeš, nesritniče?!

Kreonte: Antigonja, đava ju noćas gonja pa je Polnka blagoslovila i pokopala i prekršila moj sveti zakon, pa sam je osudija na smrt, eno se u štali guši od smrada kravljih balega.

Euritka (hvata se za glavu, hoće kose čupati): A nesritna ja. Pusti nesritnicu iz štale, postupila je ka prva kršćanka, brata je blagoslovila. Triba je nagradit, a ne osudit.

Kreonte: Ne budali, ženo. Prekršila je zakon i triba umrit. Nema njoj spasa, ona se već ugušila. Još ima neudanih ženetna po selu za Hemonda. Ako ne budu tile, kupit ću ja koju.

Hemonde (cijelo vrijeme gleda u čudu i izbezumljeno, skače iz karijole vadi nož i prijeti Kreonteu, i stalno kopa nos): Ćaća, ja oću Antigonju i nikoju drugu. Vadi je iz štale, il ću ja tebi ovim nožem žigericu izvaditi, nećeš jutra dočekati.

Don Terezije: Ja bi u ime Boga reka da je nasilje i ubijanje grih smrtni.

Hemonde: Šut pope jer ću i tebi bubrege pročačkat pa ćeš usitno pišat. Ćaća, vadi je dok nije kasna ura il će biti pokolja na ovi dan. Tebe ću prvega zaklat.

Kreonte (pomalo prestrašeno): Krvi mi Iskrstove, ti si Hemonde totalno popizdija.

Moremo se mi dogovoriti ka ćaća i sin. Pušćaj nož, a ja ću pušćati Antigonju.

Hemonde: More, al žuri da ne bude kasno.

(Na scenu dolazi Izmena, šepa i ispod ruke vodi Antigonju koja se guši, drži se za vrat i kašlje, iza njih dolazi Drot sav uspuhan i totalno pijan.)

Drot: Neđelje mi svete, ja sam je zaustavlja, ali ona ka vrag pakleni, opalila me kolcem po glavi, uzela mi ključ i otvorila štalu. Ja s njome više ne morem ratovat.

Izmena: Vidi, ujkane, šta si učinija, vrag te odnija kada nisi čovik nego zvir.

Hemonde : Antigonja, di te đava gonja, da te gonja.

Antigonja: Ne mrem disati, gušim se, umirem. (Sruši se mrtva.)

Izmena: Antigonja, srićo moja, di ću ja ovako sama, svi moji ko štakori pocrkaše, daj mi tu nožetnu da se rišim muke. (Uzima nož Hemondu i prereže sebi vrat. Hemonde uzima nož iz njezine ruke i krene prema ocu.)

Hemonde: Nama ću te zaklat.

Kreonte: Hemonde, ostav se sranja.

Euritka: Stan, Hemonde. To ti je ćaća, ne diže se ruka na ćaću. Šta si učinija. Dite si mi upropastija. Udavit ćeš se u svojoj samotinji.

Kreonte: Hemonde, zakolj mater da više ne sere.

Hemonde (ubija mater, a onda se u čudu zagleda ispred sebe): Mamo, šta sam to učinija, ja bez tebe ne morem živit. (Hemonde prereže sebi vrat.).

Don Terezije: A Bože, ko će ostati.

Kreonte : A ko će sve ovo pokopati. A pope, moga bi se i ti ubit kada su svi, ne bi valjalo da mi posli po selu divaniš kako si vidija da sam ja kriv za ovaj masakr.

Don Terezije: Tako mi Boga moga, neću pisnuti.

Kreonte (ustaje i uzima od Hemonda nož): Ubij se il ću te ja priklati, moja je zadnja. Nakra si se milodara dosta, neka ti Bog prašta, ja neću. Sve će to pripasti meni.

Don Terezije: Za Vatikan i Papu, neka im je vična slava i neka im rastu dionice u bankama do neba za navik. Obogatili se i siromasima ništa ne davali. Amen.

Kreonte: Zapivaj, pope, biće ti lakše umriti s pismom na usnama.

Don Terezije: Svake noći idem spati, Boga svoga moga zvati, Bog će meni dobro dati, oooooj. (Uzima križ i probode srce.)

Kreonte (ide prema Drotu): Drote, čuja sam da si u Birtiji kod lude Kate malo popija pa si govorija da sam ja cilo selo pokra.

Drot: Neđelje mi svete, nisam te ni spomenija.

Kreonte (Zabije nož Drotu u prsa, ovaj pada mrtav): Ako nisi i nećeš. Babetne, jeste šta vidle ili vam se pamet pomutila!

Pletilja 1.: Nit smo gledale nit smo vidle. Mi smo ti ka tuke na kišurni.

Pletilja 2.: Nama se, Kreonte, pamet davno pomutla ka dno od crne kavurne.

Kreonte: Dosta je meni babetna šta pletu i sve znaju. Gonjaj da vam ne bi ja utrobu primišća.

Pletilja 1.: O, prokleti naš seoski živote!

Pletilja 2.: O jebote, ubijmo se da ne bude sramote! (Zabijaju igle sebi u srce i padaju mrtve).

Kreonte (uzima popu križ, ide prema publici rukama u zraku, u jednoj ruci drži nož, a u drugoj križ i pjeva): Ustaj sine, majka zove, ustaj sine, zora je…

Svi zajedno (svi ustaju i pjevaju): O Tebuša, selo moje ravno, takva čuda ne vidjesmo davno!

(Klanjaju se publici).

Jedan komentar: